"Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. године затекао живе, сећали доброчинства „хрватског оружника“, жандара Винка Томаша, Далматинца за кога су сви тврдили да их је спасио и да би сви они скончали у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујетио намеру усташа да баце бомбе како не би остало ока за сведока – како би прикрили своје крваве, злочиначке трагове"