Епидемија куге у Срему и Иригу владала је 1795/96. године. Пошто је куга у Сремској жупанији највише беснела у Иригу и његовој околини, због тога се у народу и спомиње као "иришка куга". Да се куга не би даље ширила, бечка влада је наредила да се стражама затворе сва окужана места и блокира цело окужено подручје. Куга је у Иригу престала да хара фебруара 1796. године. Од 912 кућа, колико је Ириг имао пре куге, 402 куће је срушено или спаљено. Пре куге Ириг је имао 4.813 становника, од којих је умрло 2.548, што чини више од половине његове популације у то доба. У знак захвалности Богу што се епидемија није проширила на Руму, грађани Руме су, на месту где је била постављена стража за спречавање преласка из једно место у друго, поставили споменике са леве и десне стране пута Рума-Ириг, популарно назване кипови.
Након престанка епидемије у знак захвалности Богу што их је поштедео страшне пошасти, грађани Руме су 1797. године подигли споменик. Обележје се састоји из два дела, мањег и већег, који су постављени на странама пута. Већи део је богато декорисан, на врху је постављено Распеће, а испод њега фигуре за које се сматра да представљају Светог Рока и Себастијана, који се у Римокатоличкој цркви поштују као заштитници здравља.
Google
