Dragulj, mir i spokoj...Čista lepota...
A nedaleko od jezera i manastir
2025-05-11
Slavimir S. V.
Google
2025-05-10
Vladimir V. M.
Google
2025-05-04
Afrodita A. V.
Google
2025-05-04
Djordje D. Z.
Google
2025-05-03
Marinko M. J.
Google
2025-05-02
Dejan D. S.
Google
2025-04-28
Ivana I. N.
Google
Priroda je prelepa, kao i manastir.
2025-04-23
Nebojša N. D.
Google
Манастир Заова се у изворима први пут помиње давне 1467. године, али је према једној легенди подигнут још у другој половини четрнаестог века, за време владавине кнеза Лазара Хребељановића
За настанак манастира Заова везује се легенда, која је опевана у народној песми Бог никоме дужан не остаје. Према тој народној песми, Јелица је била сестра локалних властелина, Павла и Радула. Павлова супруга је била љубоморна на њу, због чега је убила своје дете и за то оптужила Јелицу. Павле и Радуле су поверовали у њену причу и за казну су везали сестру за 4 коња, које су затим пустили на четири стране света да је растргну. На месту где је убијена, настала је црква око које су браћа изградила манастир, након што су сазнали истину и покајали се. Према легенди, манастир је саграђен 1375. године.
У манастирској цркви се налази узидан гроб за који се сматра да припада Јелици а изнад њега је на фресци приказано како је четири бела коња растрзу на четири стране света.
Места где су падали делови њеног тела, њене очи, руке, брада и она сама сада су познати манастири у Браничевском округу.
Сестрољин (на месту на које су пале очи),
Рукумија (на месту на које су пале руке) и
Брадача (на месту на којем је пала брада).