Слано Копово је специјални резерват природе, заштићено подручје у Војводини. То је једна од последњих очуваних сланих мочвара у Србији.
Слано Копово је јединствено Панонско станиште које се одликује сланим блатњавим барама и повремено постаје језеро које током летње сезоне се пресушује. Слано Копово је непроцењив центар сланих-мочварних станишта којима прети потпуно нестајање.
Слано Копово се на листи Рамсар подручја за очување и одрживо коришћење тресишта налази од 2000. године.
У прошлости, река Тиса је често мењала своје корито и Слано Копово је једно од њених древни меандри. Слано Копово се појављује у 17. и 18. веку након што су мочваре исушене и изграђени насипи. Повећање испаравања и повлачење воде из најнижих приземних области довело је до акумулације слојева соли понекад и по неколико центиметара. Повећано загревања ваздуха изнад језера и температурна разлика са околних поља доводи до оптичких и метеоролошке појава, као што су фатаморгане и неуобичајних појава ветра.
Слано Копово се налази на просечној надморској висини од 80 м. Најнижа тачка је на 75 а највиша на 86 метара надморске висине. Резерват сачињавају два базена, Слано Копово и Постина Копово, између ове две водене површине су земљишта која се користе у пољопривредне сврхе.[2]
Значај Сланог Коповог је вишеструк. То је један од значајнијих и јединствених станишта птица у Србији. Од посебног значаја је да се у Копову гнезде птице које су типичне за Понто-Каспијска подручја и морске обале, а не подручја Панонске низије. Копово је такође јединствена тачка за миграторне врсте птица.