Vladimir V. K.
Google
Muzej
Dvorac Dundjerski - Muzejski kompleks Kulpin - Poljoprivredni muzej
Дворац "Дунђерски"
Preveri vsa mnenja, ocene, odpiralne čase ter kontaktne podatke za Dvorac Dundjerski - Muzejski kompleks Kulpin - Poljoprivredni muzej, muzej v mestu kulpin.
Музеј Војводине
Музеј Војводине, смештен у Новом Саду, представља богат извор историје, културе и уметности. Његова мисија је да чува и презентацију културну баштину Војводине, као и да пружа образовне и информативне програме за све узрасте и интересовања.
О Музеју
Музеј је основан како би се побринуо за очување историје и културне баштине региона. У својим сталним поставкама представљају се значајни периоди, од праисторије до савременог доба. Обимна организациона структура и документован рад музеја указује на озбиљност и посвећеност тима.
Занимљиве Поставке и Местa
| Поставке | Локација |
|---|---|
| Дунавска 35 | Сталне поставке |
| Дунавска 37 | Музеј присаједињења 1918. |
| Медицинска музејска збирка | Пастеров завод |
| Музејски комплекс "Кулпин" | Кулпин |
| Етно парк "Брвнара" | Бачки Јарак |
Едукативни Програми
Музеј Војводине нуди разноврсне едукативне програме за све узрасте - од деце до стараца, укључујући радионице и креативне активности. Тиме се подстиче креативност и знање о историји и културним вредностима.
Виртуелни Музеј
У свету дигитализације, Музеј Војводине развио је виртуелни музеј и галерије, омогућавајући своје садржаје за сваку идеју и идеју у виртуелном формату. Ова платформа за размену културно-образовних садржаја пружа нове перспективе и могућности за учење.
Посетите Нас
Музеј Војводине је доступан за све посетиоце, а радно време је од уторка до недеље, пружајући свима прилику да истраже своју материјалну и нематеријалну културну баштину у опуштеном и инспиративном окружењу.
Dostopnost
- Parkirišče dostopno za invalidske vozičke: Da
Udobnosti
- Stranišče: Da
- Restavracija: false
Otroci
- Dobro za otroke: Da
- ponedeljek Zaprto
- torek 9.00 do 15.00
- sreda 9.00 do 15.00
- četrtek 9.00 do 15.00
- Petek 9.00 do 15.00
- sobota 9.00 do 15.00
- nedelja 9.00 do 15.00
Google
Ana A. L.
Google
Veoma lep.
Hun1989 H. H.
Google
Branislav B. P.
Google
Mihal M. B.
Google
Bojan B. R.
Google
Zoltan Z. D.
Google
Goran G. P.
Google
Goran G. C.
Google
Boban B. B.
Google
Jedan od najlepših dvorskih kompleksa u Vojvodini. Дворац Дунђерски (дворац Каштел) у Кулпину је комплекс објеката двораца и парка. Језгро је Музејског комплекса у Кулпину које обухвата језгро насеља од друге половине 18. до друге половине 19. века. Стратимировићи су куће саградили на ободу простране пољане – зване Долина, прво мале привремене, а затим веће, господске. Једна од њих налазила се на месту где је данас словачка евангеличка црква. Из тог времена је сачуван тзв. мали дворац (друга половина 18. века) и „велики дворац“ или „каштел“, изграђен 1826. године. Дворац и већи део имања је у другој половини 19. века од Стратимировића откупио Матеј Семзо од Камјанике. Ова мађарска породица кратко је газдовала у Кулпину. Посед су 1889. године продали Лазару Дунђерском.[2] Породица Дунђерски управљала је имањем до краја Другог светског рата, тј. до 1945. године. Велики дворац су, према пројекту новосадског архитекте Момчила Тапавице, реконструисали 1912. године. Будући да се Ђорђе Дунђерски оженио рођаком владарске породице Карађорђевић, чести гости кулпинског дворца били су и краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Андрејем и Томиславом. Такође су се међу гостима могли видети и многе личности из политичког и јавног живота (представници владе Петар Живковић и Милан Стојадиновић, као и многи други). Имање им је, на основу Закона о аграрној реформи и колонизацији, одузето 1945. године. На имању Дунђерских у Кулпину је након национализације основана пољопривредна задруга, која је све до 1991, односно до уступања комплекса Пољопривредном музеју користила дворац и помоћне објекте. Комплекс са оба дворца, парком и украсном оградом је 1970. године, заштићен као културно добро. Он је 1991, одлуком Скупштине АП Војводине проглашен спомеником културе од великог значаја. Изграђен је почетком 19. века и према неким подацима, градња се завршила 1826. године. То је време када се породица Стратимировић после долазка у Кулпин већ прилично увећала и стекла углед међу Србима у Хабзбуршкој монархији. Оба дворца је (мали дворац и велики дворац) саградила друга и трећа генерација породице Стратимировић, рођених у Кулпину. Свом породичном презимену Стратимировићи су додавали презиме Кулпински, док су дотадашње херцеговачко Вучковић напустили. У овим генерацијама Стратимировића било је и јако угледних појединаца. (Стефан Стратимировић, који се од 1790. до 1836. године налазио на челу Карловачке митрополије). Изглед дворца пре реконструкције 1912. године није сасвим познат и нема познатих података о пројектанту и градитељима дворца. На једној старој фотографији сачуван је првобитни изглед овог дворца. Зграда је реконструисана 1912. године, када је имање било власништво породице Дунђерски. Пројекат реконструкције урадио је познати новосадски архитекта Момчило Тапавица. Ова реконструкција није суштински променила првобитни архитектонски изглед зграде. Дворац је задржао сва обележја класицистичког стила. Градитељи двораца и властелинских вила са краја 18. и почетка 19. века су се на овим просторима углавном држали устаљених правила класицистичке градње Највеће промене је била у кровном делу. Са централног дела је уклоњена кула, која се издизала изнад крова. На њој се налазио видиковац, велики сат са механизмом, апликација грба Стратимировића и други декоративни детаљи. На чеоном делу је постављен декоративни фриз са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. На чеоном делу зграде је пројектован улазни трем, тзв. портик. Код кулпинског дворца портик дели фасаду на два симетрична дела. Изграђен је у типичном класицистичком стилу. Чини га степениште, приступна рампа и четири пара јонских стубова, који носе архитрав и тимпанон. На зачељу се налази петоугаони улазни трем, који на бочним странама има кружне отворе. Изнад трема је пространа тераса, наткривена куполом у коју се улези са спрата, из централне просторије, тзв. салона. Са терасе се пружа јединствен поглед на парк. Унутрашњост дворца је, такође, рађена у класицистичком стилу.
Vladimir V. M.
Google
Dusan D. S.
Google
Zapušteno ,ne održavano , toliki nemar države i lokalne uprave ...a moglo bi selo lepo da prihoduje od tog dvora ...počevši od turista i sve što ide uz to do snimanja filmova ,spotova ,reklama ....venčanja ekskluzivnih.....malo se potrudite gospodo...
Etelka E. H.
Google
Nažasolt ,ruinirano,zapušteno,zaraslo u korov.Šteta!
Petar P. S.
Google
Zeljko Z. M.
Google
Oliver O. A.
Google
Alen A. D.
Google
Miroslav M. P.
Google
Trenutno je u renoviranju ali prelep dvorac sa prelepim starinama
Aleksandar A. B.
Google
Svetozar S. V.
Google
Sanja S. N.
Google
Jovo J. G.
Google
Robert R. �.
Google
Sveto S. R.
Google
Дворац чувене војвођанске породице Дунђерски. Комплекс који има доста потенцијала, али изгледа запуштено и дефинитивно треба у њега доста уложити. Права штета да овако значајно културно и историјско добро није у реновирано и очуваном стању.
Podobne storitve
