Dunđerski Palace, Čelarevo
Дворац Дунђерски, Челарево
Opis Dvorca Bezeredi u Čelarevu
Dvorac Bezeredi u Čelarevu, koji je deo nasledstva porodice Dunđerski, predstavlja fascinantnu arhitektonsku i kulturnu znamenitost. Ovaj kompleks smešten je u prostranom parku, uređenom po principima engleskih vrtova, i obuhvata manji i veći dvorac. Manji dvorac, sagrađen polovinom 18. veka, predstavlja jednostavnu prizemnu građevinu pravougaone osnove kojoj su kasnije dodavane dekoracije. Iako je pretrpeo promene, njegov vizuelni identitet ostaje očigledan.
U periodu između 1834. i 1837. godine, Nikola Bezeredi gradi veliki dvorac po planovima nepoznatog bečkog arhitekte. Ova građevina se ističe klasicističkim elementima, sa jednostavnim fasadama i brojnim prozorskim otvorima. Glavna fasada s portikom i stubovima pruža poseban šarm, dok je terasa na zapadnoj strani povezana sa parkovnim prostorom. Unutrašnjost dvorca je do skora bila dom Muzeja Vojvodine, koji je izlagao autentične umetničke predmete i enterijer nekadašnjih vlasnika.
Kulturno nasleđe
Dvorac je od kraja 19. veka do Prvog svetskog rata bio mesto okupljanja mnogih uglednih ličnosti, uključujući i čuvenog naučnika Nikolu Teslu i pesnika Lazu Kostića. Kostić je ovde stvorio svoju najpoznatiju ljubavnu pesmu "Santa Marija della Salute" u čast Lenki Dunđerskoj, čiju ljubav nikada nije mogao ostvariti.
Obnova i očuvanje
Danas, uprkos tome što je dvorac zaštićen kao kulturno dobro, nalazi se u lošem stanju. Međutim, kompanija Carlsberg Srbija preuzela je brigu o parku i već je započela sa njegovim uređenjem, planirajući dugoročnu restauraciju i očuvanje ovog dragulja. Park je dostupan za posete, pružajući priliku da se uživa u prirodnoj lepoti i povijesti ovog zaboravljenog mesta.
Legende i priče
Među legendama vezanim za dvorac, jedno od najzanimljivijih je o klaviru koji je pripadao nekadašnjem vlasniku. U njemu se odražava duša dvorca kroz muziku koja se povremeno čuje iz njegovih prostorija, što poziva na razmišljanje o prolaznosti vremena i neostvarenim snovima.
Iako dvorac nije otvoren za posetioce, možete se prošetati parkom oko njega, uživajući u tišini i lepoti ovog istorijski značajnog mesta.
- Ulaz za invalidska kolica: Da
- Parking za invalidska kolica: Da
- Dobro za decu: Da
- Monday Open 24 hours
- Tuesday Open 24 hours
- Wednesday Open 24 hours
- Thursday Open 24 hours
- Friday Open 24 hours
- Saturday Open 24 hours
- Sunday Open 24 hours
Google
Из интересного тут две каменные статуи львов. Само поместье огорожено решоткрй. Видать будут реставрировать.
Google
Zapušten, nedostupan da se priđe i prljava okolina. Ima potencijal da bude atraktivna turistička , ali nažalost nije.
Google
Если бы не вездесущие граффити, можно было бы сказать, что Дворец отлично выглядит.
Google
Mesto je prelepo i ima veliki potencijal...ali nažalost veoma zapušteno.Okolina dvorca je zarasla u rastinje i to je potpuno nepristupačan teren.Sam dvorac je zatvoren i nažalost išaran grafitima.Carlsberg pivara koja je u blizini ne može se posetiti niti ima izložbeni prostor.Kada bi se dvorac i park sredili i kada bi pivara imala deo za posetioce Čelarevo bi imalo veliki turistički potencijal!
Google
Pеч-две о самом дворцу и архитектури. Он је један од најчистијих примера класицизма, налази се у пространом парку, као приземна грађевина правоугаоне основе, са низом прозора са равним профилисаним натпрозорницима подупртим конзолама у облику волуте, а у доњем делу са низ болустера. На источној страни налази се класицистички портик са степеништем која подржавају четири дорска стуба, тимпаном, степеништем и косим рампама за колски приступ. Зачеље дворца је решено са наспрамним истуреним делом и широким степеништем. По обичају, доминирају жута, окер и бела боја. Особеност портика је да је овде коришћен камен пешчар због свог квалитета. Бочне фасаде су једнако обликоване. Унутрашњи распоред просторија и декорација су сачуване из времена Безередијевих, и одражавају класицистички приступ који су Дунђерски усвојили. Кров је на четири воде прекривен бибер црепом, са украсним елементима од бакарног лима (снегобрани, водоскупљаци, баџе и сл.). Парк око дворца је вредан због заступљености ретког растиња. Парк је у својој суштини сачувао Један од двораца који је неодвојиво повезан са српском књижевношћу јесте дворац породице Дунђерски у Челареву. Но, када је настао, нити је био познат под именом најбогатије војвођанске породице, нити се село тако звало. Тада је то био Чиб, у коме је Дунђерски основао чувену пивару. А претходно се и дворац звао Безереди, по претходном власнику. Но, то чак и није први дворац који се налазио на овом месту. Први је дворац саградио Липот (Леополд) Марфи, и то је био мањи дворац, саграђен крајем 18. века. Његов дворац је био приземна зграда правоугаоне основе, која је имала дворишни трем ослоњен на стубове са декоративним капителима. Касније је дошло до прерађивања овог дворца који је изгубио аутентичност, и у ентеријеру и у екстеријеру. Да одемо корак даље у прошлост: после ослобођења од Османлија крајем 17. века, Аустријанци су подручје Чеба, како се насеље звало, прикључили директно Ерару, или уписали у власништво двора. Леополд Марфи је био угледни племић, правник и главни бележник Жупаније Бачке, те је 1751. купио подручје које је припадало Двору скоро цело столеће. Када је поново постао главни бележник Бачке, 1797. је изградио мали дворац, који се често назива “Стари дворац”. Остала је грађевина да стоји и до данас, иако је у рушевном стању. Гроф Марфи је био окрутан и суров владар, и његови поданици су се одселили у зиму 1800/1801. године у Надаљ који су основали, у Шајкашку, остављајући имање пустим. Тада су становници Чеба били Срби, а скоро су се сви одселили, њих 56 породица, те је Гроф Марфи остао без радне снаге, и без могућности обављања пољских радова. Марфи тада досељава католике, углавном Немце и понеког Шокца, из Букина, Бача и Волфингена (Каравукова) да замене Србе, али ни католици нису дуго трпели Марфијеву суровост. Њих 12 су сковали заверу и убили грофа 12. септембра 1812. по повратку из Пеште, а вођа завереника је био извесни Јозеф Фергер. Он је касније, када су се завереници сами одали, погубљен на тада помодној гиљотини, а остали су осуђени на доживотну робију. Гроф Марфи није имао наследника, те се имање вратило царском уреду. Насеље су Немци преименовали у Чиб. Али, онда имање купује Јозеф Полимбергер, велепоседник из Стоног Београда (Секешфехервар) 1819. године, а његова кћерка Каролина Шарлота удаје се за Николу Безередија. Безереди је одлучио да му је мали дворац премали и саградио је велики дворац у пространом парку грађеном по принципу енглеских вртова. То се десило између 1834. и 1837. по пројекту бечког архитекте чије име није сачувано. Али познато је да су двојица локалних Немаца, Аман и Хофман, руководили градњом где су радници били локални Немци. Податак о години изградње је уписан на задњној фасади. Како је то већ било време класицизма, дворац је попримио одлике тог стила, и предстваљао је репрезентативну богаташку резиденцију. Никола и Каролина Шарлота су били константно присутни у дворцу, и он је напредовао. Били су и потпуно другачији по карактеру, и познати по доброчинствима. У њихово време су саграђени католичка црква и проширен парк, њиховим новцем.
Google
Dvorac je zaista sjajan, ali je ruiniran, fasada uništena, još uvek na njemu postoje prvobitni ukrasi iz vremena kada ne napravljen, park i okolina su zapušteni i nije bezbedan, jedna velika šteta što je zaboravljen i ostavljen da propadne
Google
Све више и више демолиран, рапидно пропада. Зарастао у коров и траву високу више од пола метра. Да ли ико води рачуна о овом здању??? Наводно пивара Калсберг требало би да одржава зелену површину око дворца, али то не ради. И...ником ништа. Страшно. На жалост случајни или намерни посетиоци ништа лепо не могу видети. Све у свему врло трагично. Ово је одраз целокупног односа државе према културном наслеђу
Google
Google
Dunderski Palace je pravi biser srpske istorije, ali takođe podseća na tamnu prošlost. Porodica Dunderski je bila veoma ugledna i poštovana, ali tokom komunističkog režima, njihova imanja su oduzeta, a članovi porodice su prošli kroz strašne nepravde. Nažalost, njihova imanja su bila oteta, a mnogi su stradali pod brutalnom vladavinom Danas, kada pogledamo ovu veličanstvenu zgradu, setimo se svih tih nevinnih ljudi koji su izgubili sve. Važno je da istorija ne bude zaboravljena i da se ponovo razmotri vraćanje imovine porodici Dunderski, koja nije tražila da zadrži ništa što im je oduzeto, jer su oduvek bili poznati po svom poštenju i plemenitosti Nadam se da će buduće generacije naučiti iz prošlih grešaka, a da se nepravedno oduzeta imovina vrati onima koji su je zaslužili. Neka Dunderski Palace bude podsećanje na našu odgovornost prema istini i pravdi
Google
How sad that town just abandoned such a place. Could have been a nice touristic attraction...
Google
Google
Закрыт для посещения, хотя можно побродить по заросшему парку и вокруг здания.
Google
Google
Podobne storitve
